svijet

Zlatko Dizdarević: Virusna upala međunarodne politike

Korona nas je poklopila u potpunosti, od jutra do mraka. Polako ali sigurno promijenila nam životne navike, uzajamne odnose i interes za što-šta do juče nezaobilazno.

Zlatko Dizdarević

 

Recimo, interes za  drugo i druge, mimo nas i našeg okruženja.  TV dnevnici  od prve do posljednje  minute  o brojkama  zaraženih, umrlih, izliječenih, o respiratorima, ljekarima, maskama i onima  što bdiju nad  “sistemom”.  Evo i o korona-profiterstvu i bezdušnosti… I o utrkivanju  nebrojenih teorija i objašnjenja  o svemu što ne znamo, a osjećamo. A ne znamo  više nego što znamo i slutimo.

Slično je svuda u svijetu. Više i ne primjećujemo kako su se  neka  zbivanja  mimo nas  odmakla  i utopila  na  prostorima  zaborava, posmatračke nezainteresovanosti,  ignorisanja. Vjerovatno  bi se mnogi zblanuli  kada bi se neko našalio pa  otvorio u medijima  rubričicu  kratkih vijesti recimo o Bliskom istoku,  Siriji,  Americi i Kini mimo  “Vuhana”, o Erdoganu  u  Libiji, Jordanu ,  Izraelu  kako  opet sprema  novu  otimačinu  tamo… Ili o Venecueli, Brazilu, Njemačkoj i planiranim velikim manevrima NATO-a  “pod  prozorima” Moskve, odbrambeno, naravno… O koroni  koja je dodatno  inficirala i međunarodne odnose ili postala alibi za njihovo urušavanje. Virus se ubacio  svuda  pa  je veći dio planete  izvjesno “pozitivan”,  mada  nije  i zvanično testiran. I  u svjetskoj  političkoj “medicini”, ne samo u nas, sve je manje  stručnjaka  a  sve  više  profitera, raznih.

Ljudi koji ipak prate  i ono što se zbiva  u međunarodnim  odnosima  pod pandemijom  već  zbrajaju  salda  i  kalkulišu  pretpostavkama. Šta i kako dalje.  Najmučnija  su saznanja  o  već dramatičnim  posljedicama  “zaraza” ekonomije,  tržišta, valuta,  berzi, kamata , investicija, obveznica…  A na tome se  gradi globalno sve drugo – od politike  i  organizacije države  i društva  u vlastitoj  kući, do ambicija, apetita  i potajnih  planova u vezi sa svim tim na tuđem terenu.  Pitanje  koji je model  ekonomskog ili političkog sistema  najisplativiji –ne više i najprirodniji – za ovo ili ono društvo,  sudbinski  se  veže i sa dilemom  gdje smo tu mi sutra, šta nam valja činiti da  se odbranimo, zadovoljimo  vlastite potrebe, izolovane i lokalne, mimo  onih nekadašnjih ideala, humanističkih,  bjelosvjetskih,  i civilizacijskih. Svijet se okrenuo sebi a  ono mimo golog interesa  uglavnom je gurnuto pod tepih.  Drugačije su kalkulacije  u svjetskoj politici a evo pogoduje  im panični  momenat  pristigao sa virusom i njegovim čitanjem. Trijumfuje  istinska  globalizacija – sebičnosti.  Iza brda se valja i nastavak – globalizacija  otimačine. I ponovo kult nacionalne države u ime saznanja  da ovisnost o drugima više nego o sebi jeste propast.  Mi mali, “multinacionalni”, ne igramo.  O novom aspektu sigurnosti, bioterorizmu koji je pokazao zube, bezmalo niko do sada nije razmišljao. A moraće. Zagovornici  do juče novog  svijeta  postaju  valjda  svjesni  u šta je guralo dalje zagovaranje  “globalizacije iz centra”  i traže  vraćanje  svakoga  sebi.  Gdje je ono  “zajedno”  bilo  prvih sedmica pandemije, dobro znamo. U zabranama najjačih da slabijima daju maske, da se o respiratorima i ostalom ne govori. A sjećate li se zaklinjanja u multinacionalni  institucionalizam .

Svijet  je već  postao  drugačiji. U zadnjih nekoliko mjeseci dodatno.  Godine entuzijazma  nakon pobjede nad fašizmom  ’45. obećavale  su  “novi početak”. Onda  se počelo skretati. Hladni rat je bio i hladno nadigravanje uz  sudar  ideologija i svjetonazora  kao  platforme  za  takmičenje.  Doduše i uz dogovor o pravilima. Kraj tog  rata i poraz   Sovjetskog saveza,  pobjednica Amerika  nije  iskoristila  kao priliku da  bez  mnogo  smetnji na planeti  pokrene  takmičenje u dobru  za sebe i sve druge.

Trijumfovala je arogancija kapitala.  Kaustrofobija  mentaliteta  rođenog u tome, iznjedrila je filozofiju u interesu  sebičnosti,  dolara  i  svjetonazora  sazdanog  na  njemu. U Americi i kao  neupitni  zahtjev  svima  širom planete.  Svojevremeno  je  šef  Federalnih rzervi SAD Alan Grinspen to pojasnio  francuskom  predsjedniku Žaku Širaku  ovako:  “Istina, dolar  je naša valuta, ali je vaš problem…”

I bilo je kako je bilo. Sve do unazad  par  decenija kada  su  formatirani drugačiji odnosi  interesa, sile,  partnerstava.  Počele  su  nove  igre i nadigravanja. Na scenu  preko Sirije i Bliskog istoka “iznenada” se  vratila Rusija. Iz daljine,  čak i uz najave  eto Kine. Nisu više  tek  usputni i po kapacitetu i po ambicijama  ni Indija, Iran, Turska… Svako sa svojim argumentima.  Istovremeno,  sve  je  blijeđa  Evropa  nakon  godina  uzleta i optimizma.  Bregzit, unutrašnja  nadmudrivanja,  klonirana  birokratija, pa odmak  juga i sjevera, drugačiji mentalitet i frustracije  nekadašnjeg  istoka,  nedovršenog  Balkana… Ovakvo stanje “organizma” korona  obožava. Ona  bolnička i još više politička: slabost, malaksalost, hronične muke i stare  bolesti, povišena  temperatura  kobajagi  neidentifikovanog  porijekla.  A dijagnostičari  u  zanosu neslaganja  ni sa kim osim sa sobom i svojim  interesom.

Ukratko, i prije  obznanjivanja da je virus već  tu, ukrstilo se  u svijetu nekoliko političkih  frontova  koji  traju i šire  se  ne sluteći  ni na šta dobro  po zdravlje  planete.  Veliki i moćni  uživaju u strahu  malih  unaokolo,  tada  im ide bolje. Amerika se sa Trampom  okreće  navodno  samo  sebi, vidi se već – preko leđa svojih ali i drugih. Zakletva se zove  “America first”. Bio je to i predizborni  opium  za  mase ali i odricanju od svih  na  svijetu  što su tom obećanju na putu.  Ostatak svijeta se dijeli na njima poslušne i one koji su pod sankcijama. Tako su krenula i rušenja  mnogih mostova  koje  je Vašington  prije  sagradio  multilateralno. Nema povezivanja  ni u vezi sa klimom, ni iranskom denuklearizacijom, čak ni vezama sa sjevernim i južnim susjedom kao prije, energetskom politikom… Račun  je uz ostalo bio da se tako ruše i prepreke za novi mandat  najesen. Prvi efekti  kažnjavanja svih koji su protiv njega kao “First”, pokazivali su se na papiru.  Činilo se da će i Kina leći na rudu. Rusija mu je, uz sve što je pokazivalo da je moćnijia nego su očekivali, bila manji problem.  Nastavak je drugačiji.

Od  Niksonovog  “pomirenja” naovamo, do  dogovora u kojem će  Amerika dati  Kini tehnologiju Silikonske doline i svoje  tržište  za  široke mase  kojima je cijena   te robe  jako važna, i Kine koja je zauzvrat  dobila  izlazak u svijet na velika vrata  – došlo  se  u Vašingtonu  do zaključka  da računica  baš  ne štima spram početne ideje, interesa i raznih lukavosti u pozadini dobrohotnosti.  Centralizovana  Kina je počela ubrzano i disciplinovano  da  jača  zabrinuvši   stratege  njihovog  prethodnog otvaranja. “America first” postaje ugrožena. A i Moskva je Pekingu postala  preblizu. Sa svim ostalim  njihovim  partnerima  sa druge strane sa kojima se može čak trgovati i mimo ekskluzivnog  dolara.

Onda, eto i korone. U svjetskoj  panici, Trump  je braneći  američku  poslovnu  filozofiju i svoj osjećaj nadmoći  nad svakim zlom  podcijenio  pošast  i  propustio  ključno vrijeme za stvaranje prve linije odbrane.  Rezultat  je  u Americi danas porazan. Amerika jeste first ali i po broju umrlih i zaraženih i onih što gube posao. Optužena je Kina, zemlja koja im se inače već otima, koja je ojačala i promijenila  svjetske  prioritete  interesa. Epilog  iz minule  sedmice  je prijetnja Trampa  kažnjavanjem  Pekinga i novim carinama – zbog  korone. Potom i javno “uvjeravanje ” da je virus stigao u svijet i do Amerike iz kineskog  laboratorija. U tom kontekstu su i teške  optužbe  na račun  WHO.  Konačno, eto i tvrdnje kako je Kina “spremna na sve  samo da Trump izgubi  naredne  izbore.  Doduše, i posljednje ankete daju mu razloga za zebnju. Paralelno, u Pekingu  prave  kratke video filmove uz pomoć  lego kocki kojima  se šprdaju  sa Trampovim  napadima na njih.

Suština dešavanja  između Vašingtona  i Pekinga  sa samog početka  pandemije do danas jeste  očigledna eskalacija  raspada  odnosa  dvije  moćne  svjetske sile. Pomirenja u  situaciji  ogromnih  pritisaka  interesa  i  pogubljenih  nerava  među liderima – u Americi očiglednio više nego u Kini – teško može biti. Uostalom  i  svugdje na planeti  manje je strpljenja,  egzistencijalni strahovi su strašni i dodatno se pumpaju. Svjetska ekonomija, tržišta  i  biznisi dramatično su zaljuljani. Izlaz je sve komplikovaniji. Planeta odavno ne funkcioniše dvopolno, mnogi  iz prikrajka  čekaju svoju  priliku  uz poglede na  Vašington, Peking i Moskvu.

I na vječitim a navodno sporednim  tržištima rata i mira  ključaju  strasti  i  ambicije  onih što su shvatili smisao  “novog svjetskog poretka” – interes, silom realizovan  i šutke  potvrđen  i legalizovan.  Izrael  minulih dana sa opako  bolesnim ambicijama  Natanijahua  i nove koalicije opet najavljuje  zločinački plan  aneksije  Zapadne obale Palestine, dodatno i uz  dolinu rijeke Jordan. Tvrdi i kako će sigurno za ovo, kao i za Jeruzalem, Golan i prethodne  otimačine  sa naseljima na okupiranoj zemlji,  dobiti  podršku Trampa. Arapska liga je odmah i jednoglasno  protestvovala  i  podržala  Palestince  povodom ove najave  Tel Aviva koja je “nedopustiva i zločinačka”.

Iz Trampovog bližeg okruženja  pojedinci otvoreno slute   da na Bliskom istoku Amerika  nema više vitalnih interesa. Niti u pomoći Saudijcima u Jemenu, ali ni u vojnom  odgovoru Iranu, kako se zna zaprijetiti  i  minulih dana  nakon  sve  rigoroznijih  mjera  blokade ove velike zemlje i njene ekonomije. Rusija je svakako dodatni  garant  indirektno i  Americi protiv  Erdoganovih  probuđenih  ekspanzionističkih  i energetskih  ambicije na Mediteranu, usput se ukotvivši i u Siriji i šire na Levantu. To Moskvi ne smeta  da sa Turskom i dalje razvija  vojnu saradnju  nakon što je prodala  ovoj članici NATO-a  sofisticirani  raketni sistem  S-400. U cjelovitom Putinovom  strateškom bliskoistočnom paketu je i odličan odnosa sa Izraelom  i svim ostalim tamo. Vašington  ujedno  “brani  naftu u Siriji od ISIL-a” crpeći je uporno i njome plaćajući one  snage  “demokratske opozicije”  unutar Sirije, među kojima su i džihadisti izvorno  porijeklom  iz Al Kaide. Oni im   popunjavaju  prostor  što ostaje nakon  navodnog  povlačenja iz ove zemlje i izvođači su radova u svekolikoj pljački ne samo nafte već i drugih  prirodnih  blaga Sirije. Od  poljoprivrednih  proizvoda  do demontiranja svega što se može prodati na crnom tržištu. Štite ih američki vojnici  kojih evo odjednom i na pozicijama  oko Alepa i  Idliba, kao i južnije  prema granici sa Jordanom itd.  Održavanje haosa  u Siriji  uz ostalo je i u nadi  da korona  mora stići u te krajeve  u kojima se živi bez minimuma  iole  normalnijih uslova za život. Dušu dalo za ovaj virus. Eto  novog  oružja  kada već  teroristi u službi Amerike, Saudijske Arabije, Erdogana  i mnogih drugih nisu srušili Asada.

Nova  iskra  frca ovih dana  i između  Izraela i Jordana.  Aman je glasno saopštio zadnjeg dana aprila kako je istekao  rok  iz mirovnog  sporazumu  1994. sa  Tel Avivom, u kojem Jordan  ustupa  Izraelu  na  korištenje  u periodu  od 25 godina  405 hektara  plodnog  zemljišta  na jugu države. Tih 25 godina je isteklo, kralj Abdulah II  je lani na vrijeme  najavio da je  ugovoru  kraj i to je sada obznanio kao gotov čin. Izrael na to nije  još odgovorio, ali su  kod lanjske najave ovoga poteza  hladno odgovorili  kako im  je taj komad zemlje bezbjednosno   esencijalan. Između redova – odlaska  odatle nema.

Nervoza se množi na raznim stranama. Njemačka je tako u poznatoj slabosti prema Izraelu i želji da se usaglasi  sa Trampom saveznikom, odjednom donijela odluku  prije neki dan da proglasi Hezbolah  za “terorističku organizaciju”. Eto i prve poruke  ostalim  članicama EU uoči preuzimanja predsjedavanja  u Briselu  nakon  Hrvatske. Sadašnji  stav  u EU je da se  da se “terorističkom organizacijom”  smatra  samo vojni dio Hezbolaha, a ne i onaj politički. Hezbolah je uostalom legalna i konstruktivna  parlamentarna  formacija u Libanu. Njemačka odluka  se, inače, poziva na “aktivnosti  šiitske organizacije  protv – Izraela”. O aktivnostima  sunitskih  terorističkih  “opozicionih  boraca”  koljača  širom Bliskog istoka  i šire – ali ne i protiv Izraela – ni  riječ !

Sve skupa,  korona  se ispostavlja  kao  sjajan plašt za  nastavak  polarizacije  u svijetu  tragom onoga  što je već aktivni  “novi svjetski poredak” temeljen na prastaroj  logici da jači tlači. Vanredna  situacija otvara vrata i  pojačanoj sili svake vrste, pa i uz pomoć  bioterorizma. Uz vanredne napore da se normalnost odgodi koliko je god moguće duže. Bar dok se ne  ustanovi  ko je među više kandidata – jači. Ko se do sada preigrao a ko nije. Razlika u odnosu na  nekad je velika.  Planetarna blaga – energenti, voda i hrana otprilike  su na istom nivou kao prije 50 godina, a stanovnika u istom periodu uskoro  tri  puta  više.  Depopulacija na razne načine  jeste profitabilno rješenje ali, budimo realni, oružje i drakonske sankcije  jednostavnije je i brže. Sve je legalizovano u ime demokratije, slobode  i ljudskih prava  koji se “šire” poput virusa. Danas  je to korona, sutra neki drugi.

Priroda  će krenuti u kontranapad. Ko preživi vidjeće.

Izvor

Show More

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Back to top button
Close
Close