politika

Zahlađenje s Beogradom: Ruska diplomatija nije sklona slučajnim ispadima

Objava Zaharove je za mnoge bila iznenađenje, ali ne može se reći da se nekakva reakcija Moskva nije očekivala

Nenad Kulačin

Boravak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Vašingtonu izazvao je velike potrese u međunarodnoj zajednici i to ne samo zbog potpisanog Sporazuma sa Kosovom u kojem su se našli i neki detalji koji nikakve veze nemaju sa konfliktom Beograda i Prištine, već i zbog kompletnog mizanscena koji je pratio dešavanja u Beloj kući.

Sporazum koji je potpisan u Vašingtonu je više nego čudan, jer je njime dogovoreno premeštanje ambasade Srbije u Jerusalim, međusobno priznavanje Izraela i Kosova, izbegavanje „sumnjivih“ proizvođača opreme za 5G. Sve je to dovelo do velike pažnje, ali jedna od najoštrijih reakcija na celu priču iz Vašingtona stigla je ne(očekivano) iz Moskve i to iz pera portparolkinje Ministarstva inostarnih poslova Rusije Marije Zaharove.

U ne baš, realno rečeno, diplomatskom tonu, Zaharova je situaciju u kojoj predsednik Srbije sedi na stolici naspram američkog predsednika za stolom u fotelje, uporedila sa scenom iz kultnog filma Niske strasti u kojoj Šeron Stoun sedi preko puta policajca u istrazi i prekršta noge. Ona je ovaj status, sa slikom Vučića u Ovalnom kabinetu i kropovanom fotografijom čuvene scene iz filma, objavila na svojoj fejsbuk stranici i za kratko vreme sakupila 16.000 lajkova i više od 6.500 komentara. A, njen komentar je bio – „Ako ste pozvani u Belu kuću, a stolica stavljena kao da vas ispituje, sedite kao na fotografiji br.2 Ko god da ste. Verujte mi.“

Hladniji odnosi između Beograda i Moskve

Ova objava je za mnoge bila iznenađenje, ali ne može se reći da se nekakva reakcija Moskva nije očekivala. Još od pre izbijanja epidemije koronavirusom svedoci smo nešto hladnijih odnosa na relaciji Moskva – Beograd. Da li je to hlađenje počelo kada je predsednik Srbije najavio da više neće kupovati oružje od Rusije, ili kada je prihvatio da se SAD aktivnije uključe u pregovore u vezi sa rešavanjem konačnog statusa Kosova, nije mnogo ni bitno. Kulminacija je svakako došla tokom početka epidemije koronavirusom u Srbiji kada je Vučić do neba kovao u zvezde Kinu i njenog predsednika Si Đi Pinga.

Bez obzira što su Vučić i Srbija bila prisutni na vojnoj paradi u Moskvi ove godine, jasno je da nešto ne štima na toj relaciji. Rusija je sigurno zatečena delom Sporazuma, potpisanog u Vašingtonu, koji se tiče diversifikacije izvora uvoza gasa, jer je Srbija u zavisnom položaju od Rusije u poslu sa gasom i preko tog odnosa sigurno ume da utiče na prilike u zemlji čiji je Vučić predsednik.

Potez Zaharove sigurno ne treba gledati kao slučajnost i ad hok akciju. Ruska diplomatija nije tako lako sklona javnim ispadima. U slučajnosti smo svi odavno prestali da verujemo. Ona je ipak zvaničnik ruskog MIPa i teško da bi joj se ovakva slučajnost omakla bez posledica. Čak i njeno izvinjenje nije toliko ozbiljno da bi se sa osmehom na licu prihvatilo, iako je na koncu za celu zbrku optužila američki protokol „čiji su trikovi postali jedna od tehnika kojom američki zvaničnici redovno idu da veštački kreiraju vidljivost sopstvene ekskluzivnosti“.

Njena objava je, međutim, probudila dosta toga u Srbiji. Najpoznatiji tapšač Aleksandra Vučića Marko Đurić, brže bolje je odgovorio Zaharovoj, nešto primerenijim rečnikom uz poruku na kraju – Sram Vas bilo. Ono što je Srbija, zahvaljujući Zaharovoj, saznala jeste to da je svojevremeno Vučić čekao, verovatno na ništa više udobnijoj stolici od one u Ovalnom kabinetu, sat i po vremena na prijem kod ruskog kolege Vladimira Putina. Moramo da se složimo da ništa manje poniženje od stolice naspram Trampa nije čekanje sat i po vremena za slikanje sa Putinom. Ali, o tome nismo ništa znali.

Vučićev odgovor

Ono što je u velikoj meri dotuklo celu ovu priču, jeste Vuičićev odgovor Zaharevoj. Po svojoj standardnoj matrici, predsednik Srbije je rekao da ne želi da joj odgovara, ali onda je usledilo njegovo čuveno – ali. Poručio je da njen status , govori o primitivizmu i prostakluku, kako njenom, tako i onih koji su je postavili na mesto portparola MIP-a Rusije. A, ko je postavio Zaharovu na to mesto? To su mogla samo dva čoveka Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije, i već pomenuti Putin. Vučić je poznat po neprimerenim rečima kada je reč o unutrašnjim stvarima u Srbiji, ali sada je uveliko zagazio u međunarodne prilike. Neko od tih skupih međunarodnih savetnika za odnose sa javnošću trebalo bi da opravdaju ogromne iznose kojima su plaćeni iz budžeta, i da nauče predsednika Srbije da može da neke pojave i pitanja odgovori sa – nemam komentar, tačka, bez zareza. Ali priroda je to, teško je protiv nje.

Vučić je posle komentara Zaharove, navodno, obavestio Kremlj o tome šta je potpisao u Vašingtonu i verovatno se nada da će niske strasti na relaciji Moskva – Beograd biti u najskorije vreme primirene. Svoj doprinos celoj ovoj situaciji bi mogao da pruži ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić koji je poznati ljubitelj lika Marije Zaharove. Poznato je da je zaslepljen njenom lepotom i ta je to otvoreno pokazivao prilikom njenog boravka u Beogradu. On je izjavio je da je značajno da su Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i šef ruske diplomatije Segej Lavrov „uložili napore da se zatvori slučaj posta portparola Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove kako ne bi ostala sumnja u donose Srbije i Rusije“.  On nije mogao da primeti da je Zaharova „slobodna u javnim nastupima koja se toleriše u Moskvi“.

Nebitan u igri velikih

Bilo kako bilo, Vučić nije ostavio pozitivan utisak u Moskvi tokom svog boravka u Beloj kući. To nešto i ne bi trebalo da ga isuviše pogađa, naročito ako je tačno ono što stalno govori, a tiče se toga da je Srbija nezavisna, da ne dozvoljava da mu bilo ko šta naređuje i određuje. Uostalom, ne mali broj građana Srbije veruje da je za Srbiju bolje da sedi na stolici ispred Trampa, nego da da istoj stolici čeka sat i po na prijem kod Putina. Stolica je stolica, ali je kontekst bitno drugačiji.

Važno je da shvati, ako to nije uspeo do sada, da je potpuno nebitan u igri velikih, i da nije tako samostalan kao što uverava sebe i narod koji predstavlja. Da nije tako, što bi potpisivao Sporazum sa Kosovom u kome stoji deo oko premeštanja ambasade u Izraelu, diversifikacije trgovinom gasa, 5G mreže… Za razliku od mnogih vladara, Vučić nema problem sa objašnjavanjem svojih poteza domaćoj javnosti. Njegove reči se u Srbiji, zahvaljujući poražavajućoj snishodljivosti medija, doživljavaju kao nepisani zakoni. Problem nastaje kada iskorakne iz svog sveta. Nikako da shvati da Tramp deli olovke i ključeve kapom i šakom, da Putin ima većih i boljih prijatelja od njega, i da Angelu Merkel, ipak ne može da pozove kada god to poželi. Tek kada bude shvatio gde mu je mesto i kakva mu je uloga, onda može da očekuje drugačiji odnos prema sebi i Srbiji.

Izvor

Show More

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Back to top button
Close
Close