zdravlje

Širenje panike u doba virusa korona – plodno tle za bujanje kobnih ideja

Širenje panike, sveobuhvatna histerija i delovanje straha u doba svetske pandemije virusa korona uzrokuju različite reakcije, stvaraju plodno tle za bujanje kobnih ideja, pa i ludačkih ideologija.

Emanuel Makron je izričit: „Mi smo u ratu! Zdravstvenom ratu, ali svakako – ratu. Naš neprijatelj je nevidljiv, neuhvatljiv i napreduje“.
Donaldu Trampu se to svidelo, pa je nastavio o „medicinskom ratu“, što je predstavljalo okidač za širenje formulacije po celom svetu. Uz „epske dodatke“ kako se čovečanstvo prvi put sreće sa ovakvim neprijateljem…

Mereno „klasičnim parametrima“, rat je oružana borba između najmanje dve strane. Šire definisanje podrazumeva da se ratovi mogu voditi i drugim sredstvima, te otuda i teze o ekonomskim, psihološkim, biološkim, informacionim i ostalim ratovima. Ratovi se najčešće vode zbog teritorija ili vrlo konkretnih interesa, mada pokušaji da se istakne moralna dimenzija učestvovanja u sukobu postoje od kada se važni događaji zapisuju.

Sukobljene strane su najčešće države, ali mogu to biti i druge organizovane grupe – religijske, etničke, političke… Organizovane grupe sačinjavaju pojedinci, karakteristika rata je da se sukobljavaju grupe ljudi.

Opasno širenje panike i proglašavanje bitke protiv korone za rat
Može li čovek voditi rat protiv virusa? Vurusi, svakako, mogu biti upotrebljavani u biološkom ratu, ali samo kao „oružje“, agensi. Ako smo u ratu, kako to tvrdi Makron, onda se postavlja pitanje: ko je ta druga strana? Kakvi su njeni ratni ciljevi?

Može li čovek voditi rat protiv virusa?
Opasno je poistovećivanje ovog „vanrednog stanja“ sa ratom. Još opasnije „puštanje u promet“ ovakave teze. Posledice mogu biti dalekosežne. Prvo, ratovi se dobijaju mobilizacijom, a ova bitka, preporuke su — imobilizacijom.

Ivo Andrić piše o sarajevskim epidemijama kuge i kolere (samo u 19. veku bilo ih je tri): „U tim slučajevima kasaba se pridržavala uputstava koja je, prema tradiciji, još Muhamed dao svojim vernicima za njihovo držanje u slučaju zaraze:

ʼDok bolest vlada u nekom mestu, ne idite tamo, jer se možete zaraziti, a ako ste u mestu gde bolest vlada, ne idite iz tog mesta jer možete zaraziti drugeʼ“.
Ratna mobilizacija po pravilu uzrokuje ili egzaltaciju, ili histeriju, ili strah, što u „tekućim okolnostima“ nije na polzu nikome.

Izvor

Show More

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Back to top button
Close
Close