kulturapozorište

Pakistanski dramaturg Šahid Nadim: Treba da se nadahnemo DUHOVNOM SNAGOM

Naša planeta sve dublje tone u društvenu katastrofu, i mi ponovo čujemo kopita konja četiri jahača Apokalipse – rekao je pakistanski dramaturg Šahid Nadim.

Danas je Svetski dan pozorišta, dan kada neko od teatarskih stvaralaca pošalje poruku celom svetu. Ovoga puta je to Šahid Nadim, pakistanski dramaturg i upravnik tamošnjeg čuvenog teatra Ajoka koji je svoje iscrpno obraćanje počeo ističući koliko mu je velika čast što piše pismo povodom Svetskog dana pozorišta 2020. “Osećam zahvalnost, ali sam i uzbuđen mišlju da je Međunarodni pozorišni institut, najuticajnija i najreprezentativnija pozorišna organizacija našeg doba, izabrala pakistansko pozorište i sam Pakistan.”
Nadahnuto je potom govorio o prilikama u svojoj zemlji i delu sveta u kome živi, prepleo istoriju i današnjicu, ulogu umetnosti – čak i kroz autentične, živopisne primere – nekad, sada.

Svoje kazivanje (u prevodu Dragana Babića) naslovio je “Pozorište kao svetilište”, a između ostalog je rekao:

“Dok glumimo na pozornici, ponekad se zanesemo sopstvenom filozofijom pozorišta, svojom ulogom preteča društvene promene, i u tome izostavimo publiku.

U toj sponi sa izazovima sadašnjice, lišavamo se mogućnosti da uronimo u izrazito potresno duhovno iskustvo koje pozorište može da proizvede. U današnjem svetu, netrpeljivost, mržnja i nasilje ponovo su u porastu, nacije se huškaju jedna na drugu, vernici se bore protiv drugih vernika, a zajednice šire mržnju protiv drugih zajednica…

U isto vreme, deca umiru od neuhranjenosti, majke umiru na porođaju usled nedostatka adekvatne medicinske nege, a ideologije mržnje cvetaju. Naša planeta sve dublje tone u društvenu katastrofu i mi ponovo čujemo kopita konja četiri jahača Apokalipse. Treba da se nadahnemo duhovnom snagom; da se borimo protiv apatije, letargije, pesimizma, pohlepe i ignorisanja sveta u kojem živimo, planete na kojoj živimo. Pozorište ima tu ulogu, plemenitu ulogu, da ispuni čovečanstvo energijom i pokrene ga da se izdigne iznad ambisa. Ono može da uzvisi pozornicu, prostor izvođenja, u nešto sveto.”
Dodaje i da “u južnoj Aziji umetnici s poštovanjem dodiruju daske scene na koju stupaju, a ta drevna tradicija potiče iz vremena prožimanja duhovnog i kulturnog”: “Vreme je da ponovo ostvarimo tu simbiozu umetnika i publike, prošlosti i budućnosti.”
Potom ističe: “Rad u pozorištu može da bude sveti čin i umetnici zaista mogu da postanu avatari uloga koje glume. Pozorište podiže umetnost glume na viši duhovni nivo. Pozorište ima potencijal da postane svetilište, a svetilište prostor za izvođenje.”

Izvor

Show More

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Back to top button
Close
Close