svijet

Napad na glavnog Putinovog neprijatelja

Otkud atentat na Navaljnog baš sada? Jedno objašnjenje je da je neki samozvani osvetnik izveo napad na svoju ruku. Drugo objašnjenje je da se ruski režim uplašio protesta u Belorusiji

MASHA GESSEN

Aleksej Navaljni, antikorupcijski bloger koji već godinama važi za jedinog značajnijeg protivnika Vladimira Putina – što će reći, njegov jedini neprijatelj koji je ostao u Rusiji, i dalje aktivan, i koji je zadržao ugled uprkos stalnim napadima vlasti – smešten je u bolnicu na odeljenje intenzivne nege u sibirskom gradu Omsku (u međuvremenu je prebačen u Nemačku). Pozlilo mu je u avionu koji je zatim prinudno sleteo. Njegova predstavnica za medije Kira Jarmiš sumnja da je Navaljni otrovan.

U četvrtak ujutru, Navaljni i Jarmiš su se ukrcali na let iz Tomska za Moskvu koji traje oko četiri sata. Ubrzo po poletanju, Navaljnom je pozlilo i počeo da se preznojava, ispričala je Jarmiš za ruski Radio Eho Moskve. Zatim je otišao u toalet. Jedan ruski tviteraš je kasnije objavio snimak na kome se vidi medicinsko osoblje dok žuri u pomoć, pri čemu se u pozadini čuje kako Navaljni jauče; izgleda da je video snimljen pošto je avion sleteo u Omsk, koji se nalazi na trećini puta do Moskve. Jarmiš je tvitovala da je tog dana Navaljni uzeo samo čaj, te da sumnja da je na taj način otrovan.

Istorija trovanja ruskih opozicionih ličnosti prilično je duga. Pjotr Verzilov, aktivista iz protestno-umetničke grupe Pussy Riot i opozicioni izdavač, mesecima se oporavljao od navodnog trovanja zbog kog je završio na intenzivnoj nezi u Moskvi, septembra 2018. Novinar i istoričar Vladimir Kara-Murza otrovan je dva puta, 2015. i 2017. i oba puta je jedva izvukao živu glavu. Špijun prebeg Sergej Skripal i njegova ćerka Julija otrovani su bojnim otrovom Novičokom u Engleskoj 2018. Prebeg Aleksandar Litvinjenko otrovan je polonijumom 2006. Istraživački novinar Juri Ščekočikin umro je u agoniji u moskovskoj bolnici 2003; njegova koleginica Ana Politkovska preživela je slično trovanje 2004. da bi 2006. bila ubijena vatrenim oružjem. To nije kompletna lista. Sklonost ka trovanju opozicije starija je od Putina – mogla bih navesti trovanja iz 1990-ih, pa čak i pre sloma Sovjetskog Saveza: na bugarskog pisca Georgia Markova koji je prebegao u Britaniju, izvršen je atentat ricinom u Londonu 1978. Čaj je već korišćen kao sredstvo – u slučaju Litvinjenka, polonijum je stavljen u čajnik u restoranu, dok je u slučaju Politkovske navodni krivac bio čaj poslužen u avionu.

Navaljni je izvanredno uporan trn u Putinovom oku. Postao je poznat kasnih 2000-ih kao bloger koji otkriva podatke o korupciji unutar i oko Kremlja. Obelodanio je sporne vladine ugovore i povezao raskošne nekretnine sa državnim službenicima. Tokom protekle decenije, izgradio je organizaciju koja služi kao vodeći alternativni medij u Rusiji i jedina prava politička organizacija. Navaljni je nekoliko puta probao da osvoji službeni položaj – predsednika Rusije i gradonačelnika Moskve – i mada su ga u tome sprečila nameštena izborna pravila, mobilisao je dovoljno ljudi da postane glavni Putinov protivnik.

Kremlj je pokušao da ga ućutka zatvorskom presudom 2013, kada je na hiljade Moskovljana izašlo na ulice rizikujući hapšenje, zbog čega su vlasti ubrzo povukle presudu. Navaljni je kasnije proveo više meseci u kućnom pritvoru, da bi zatim bio podvrgnut nizu administrativnih pritvora, u trajanju od deset do mesec dana. Režim je, drugim rečima, pokušavao da ga ućutka zadajući mu stotine manjih povreda, umesto da jednim snažnim udarom isprovocira proteste kojih se Putin plaši.

Otkud atentat na Navaljnog baš sada? Dva su moguća objašnjenja. Jedno glasi da je odabrani trenutak čista slučajnost (takav rezon nikad ne treba zanemariti, naročito u Rusiji); sasvim je realno da neki usrdni, samozvani osvetnik Kremlja odluči da izvede napad bez izričite naredbe. Drugo moguće objašnjenje bilo bi da je Kremlj, koji svoje bivše kolonije bez izuzetka posmatra kao odraz u ogledalu, užasnut protestima u Belorusiji. Stotine hiljada ljudi tamo rizikuje život da bi se otarasili Aleksandra Lukašenka, koji je na vlasti 26 godina, za šest više od Putina. Belorusi su pokazali da se, čak i u zemlji u kojoj autokrata ima gotovo totalnu moć nad izbornim institucijama, medijima i građanskim društvom, ljudi ipak mogu osmeliti da kažu da im je dozlogrdilo. Autokratija nema načina da se sačuva od takve vrste masovnog protesta – osim, možda, ubistvom mogućeg vođe buduće pobune.

Izvor

Show More

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Back to top button
Close
Close