Ne sumnjam da će Dodik naći pogonsko gorivo za svoju kampanju pričom kako nas Evropa neće, a Rusija i Srbija hoće, da će Čović pričati da nema kandidatskog statusa jer nije bilo izbornih reformi, a Izetbegović da okrivi Dodika i Čovića za urušavanje države i obaranje zakona koji su nam mogli doneti taj status
Da ne citiram sve izjave i zaklinjanja u Evropsku uniju nekad, samo dve u razmaku manjem od godine – da se zbog politike Evropske unije Balkan “prazni”, kako je izjavio u Budimpešti srpski član Predsedništva Milorad Dodik u obraćanju na Četvrtom demografskom samitu septembra 2021, a onda 22.6.2022: “Da li su to geopolitičke razmirice? Pa i ovdje se više od 20 godina vrše geopolitičke razmirice. Mrcvarite nas svih tih godina, rušite nam Ustav i Dejtonski sporazum i to objašnjavate onako kako vi hoćete i na kraju nam kažete da nismo sazreli da budemo kandidat.”
Kao kandidati za EU neće se Balkan isprazniti? Pa, upravo je najveći odliv stanovništva iz BiH ako već govorimo o Balkanu, dok Hrvatska (nekad jeste, a nekad nije Balkan), kao članica EU, odavno brine šta sa praznim područjima u državi. Očito Dodik neće da vidi svoju ulogu u tom pražnjenju BiH.
Ništa od kandidatskog statusa, bar ne dok je ova garnitura političara na vlasti, što je svima bilo jasno. Nije više popularno slikati se sa udarnim trojcem iako su upravo međunarodni predstavnici doprineli da su postali ovo što su danas – samoproglašene vođe nacija i ključni u svim pregovorima. Ni sama ne znam koliko puta sam javno pitala čemu oni projekti i silne pare za jačanje kapaciteta institucija ako će se pregovori voditi sa ovim trojcem po kafanama ili kancelarijama, mimo institucija BiH.
Najjednostavnije, naravno, okupiti ih, napraviti kao neki dogovor i pačići u parlamentarnim klupama će uraditi kako vođa kaže. Tako se, valjda, gradi ta demokratija sa nedemokratskim strankama.
Onda se, recimo, Milorad Dodik napljuje po EU, Velikoj Britaniji i Americi sve pružajući ruku za pare njihovih poreskih obveznika i ultimativno tražeći kandidatski status. Jer, fondovi! Kako je istakao na pres-konferenciji nakon onog sijela u Bruxellesu – usmeni sporazum će valjda zadovoljiti EU da dodeli kandidatski status, a onda eto pristupa fondovima. Ali, avaj! Ništa od kandidata, a sankcije na projekte u Republici Srpskoj dokle god se poteže pitanje vraćanja nadležnosti Republici Srpskoj.
Na stranu sve druge nelogičnosti, ali ko će dati kandidatski status u uslovima kada se formira Agencija za lekove u Republici Srpskoj, na primer?!
Kažu iz EU da će ponovo razmotritigeopolitičke razmirice geopolitičke razmirice BiH negde krajem godine. Očekivano. Dok se vidi kako će se poredati nakon izbora, kako će se ponašati do tada i koliko će biti dugačak spisak sankcionisanih. Rusiji pogoduje, naravno. Ima vremena i prostora da dalje proigrava na izrovanom terenu, Srbija da mami u Otvoreni Balkan, a Kina da daje kredite. Jer, sada je sve moguće, bez obzira na to što je jedna od namera EU da kandidatskim statusom ne daje vetar u leđa istom onom trojcu sa kojim godinama vedre i oblače u BiH. No, ne sumnjam da će Dodik naći pogonsko gorivo za svoju kampanju pričom kako nas Evropa neće, a Rusija i Srbija hoće, da će Čović pričati da nema kandidatskog statusa jer nije bilo izbornih reformi, a Izetbegović da okrivi Dodika i Čovića za urušavanje države i obaranje zakona koji su nam mogli doneti taj status.
Elem, da li se slonovi svađaju ili vode ljubav, trava stradava. Odnosno, kolona onih što odlaze put Zapada sve je duža.
A godinama je isto. Prouzrokuje se kriza, EU zvaničnici dođu, obave se kao razgovori, onda se ide u Bruxelles i iz Bruxellesa šalju poruke. Kao kad razmaženo dete namerno napravi štetu, a roditelji srećni što nije i kuću spalilo, pa ga nagrade većim džeparcem (čitaj: grantovima, kreditima). Onda dete bude malo mirno, pa ponovo. I tako dok se kuća zaista i ne spali. E, onda roditelji traže alternativu. Gde će se potpuno isto ponašati i očekivati druge rezultate. Na pitanja zašto već jednom ne promene nešto u strategiji i ponašanju, odgovor je uvek da smo mi birali, a oni moraju da sarađuju sa izabranim predstavnicima i da poštuju volju naroda. Volja naroda sigurno nije da se prave dogovori po kafanama i selektivno, jer kako glasač može osećati da ima ikakvu moć da išta promeni ako se institucije zaobilaze?! Onda i glasač svoje pravo traži kod vođa, a ne u tim institucijama. U tom začaranom krugu država nestaje. Pa će još jedan projekat jačanja kapaciteta institucija, sa sve inostranim konsultantima, radnim sesijama, mehanizmima koordinacije i ekspertskim grupama.
Koja će sledeća mehana biti za pregovore, samo je to pitanje. Tamo će na jelovniku opet biti neki strukturalni dijalog, reformska agenda, akcize ili putarina, ustavne promene i Izborni zakon.
Na kraju tog evropskog sela čađava mehana iz koje viri glava nečešljana, nečešljana od silnoga pića, to je kuća seoskih konstitutivnih mladića.
Samo levo, desno – nigde našeg stana.
