zdravlje

Kako će svijet vakcinisati 7 milijardi ljudi: Ko će imati prioritet, a koje grupe su najrizičnije

Ko je prvi u redu za vakcinisanje?

Timovi naučnika širom sveta angažovani su na pronalasku delotvorne vakcine za kovid-19, a britanski premijer Boris Džonson proces je nazvao “najhitnijim zajedničkim podvigom našeg vremena”, piše BBC, a prenosi N1.

Kada izuzmemo naprednu nauku koja stoji iza pronalaska dobitne formule, postavlja se pitanje šta je sa logistikom vakcinisanja sedam milijardi ljudi širom sveta?

U Velikoj Britaniji središte inicijative je u Naučnom kampusu Harvel u bivšoj bazi Kraljevskih vazduhoplovnih snaga, RAF, u Oksfordširu, piše BBC.

Tamo će biti britanski Centar za proizvodnju i inovaciju vakcine (VMIC), osnovan nakon što se pojavila pandemija koronavirusa.

“Uspeli smo da skratimo rok gotovo na pola. Dok radimo na tomu kao da će sve biti spremno do kraja 2022. godine, u ovom  trenutku zapravo se nadamo da će sve biti u funkciji već 2021.”, objašnjava Metju Dačers, izvršni direktor VMIC.

“Poput pečenja kolača”

Dačers vrlo dobro zna da bi upravo to mesto na kraju moglo postati glavni proizvođač vakcine Oksfordskog univerziteta. U stalnom je kontaktu sa timom stručnjaka sa Instituta Džener, koji se nalazi nedaleko od Oksforda. On ističe da se radi o velikoj odgovornosti.

“Od ključnog je značaja, ne samo za našu zemlju već i globalno, da budemo u stanju da proizvedemo ovu vrstu vakcine brzo i efikasno”, dodaje on.

“Poređenja radi, to je kao kad pečete kolač kod kuće. Možete provesti sate pripremajući savršen kolač, ali na kraju morate da pripremite još 70 miliona i svi oni moraju da ispadnu savršeno. To je, najblaže rečeno, prilično velik izazov”, kaže Dačers.

Oksfordski univerzitet morao je da obezbedi dovoljno privremenog laboratorijskog prostora za početak proizvodnje vakcine, i pre nego što su njegovim stručnjacima poznati rezultati globalnih istraživanja.

Na kraju će ljudi globalno morati da proizvedu milijarde doza nekoliko tipova vakcina za kovid-19. I sve će morati da proizvedu i podele svim ljudima širom planeta.

Međunarodni savez za vakcinu, Gavi, poziva zemlje da već sada počnu da razmišljaju o načinu distribucije vakcine.

Istovremeno treba istaći da nije jednostavno garantovati međunarodnu saradnju, jer brojne bogate zemlje već sada sklapaju bilateralne sporazume sa kompanijama koje proizvode lekove, da bi, ako se otkrije čarobna foruma, osigurale dovoljnu količinu zaliha.

Treba nadjačati lični interes 

Set Berkli, izvršni direktor Gavija, kaže da je jedna od najvećih prepreka sa kojima se suočava, takozvani “nacionalizam povezan sa vakcinom”.

“Želeli bismo da sve zemlje sveta počnu globalno da razmišljaju o ovom pitanju, delom i zbog toga što je to jedini ispravan način, ali i zbog problema koji se javljaju zbog koristoljublja, ličnog interesa”, kaže Berkli i dodaje:

“Ako ste suočeni sa velikim rezervoarom virusa koji cirkuliše susednim državama, vi se ne možete vratiti uobičajenom načinu trgovine, putovanjima ili kretanju ljudi uopšte”.

Osim što mora da garantuje da i zemlje u razvoju moraju da imaju pristup ispravnoj vakcini, Berkli mora da razmišlja i o naoko prozaičnim aspektima vakcinisanja, poput pitanja da li u svetu ima dovoljan broj staklenih bočica za njeno pakovanje.

“I to nam je predstavljalo problem”, priznao je Berkli i dodao:

“Zato smo unapred organizovali i kupili dovoljno bočica za dve milijarde doza, koje će, nadamo se biti spremne do kraja 2021. godine”.

On kaže da potencijalni problem, uz staklene bočice predstavljaju i frižideri, jer se vakcina mora čuvati na niskim temperaturama.

Vakcina se mora čuvati na hladnom   

Profesor Tobi Peters, stručnjak za logistiku čuvanja vakcina i reagensa na Univerzitetu Birmingam, pomaže organizacijama poput Gavija da osmisle na koji će način maksimalno povećati postojeće kapacitete za hlađenje u zemljama u razvoju.

“Nije ovde reč samo o frižiderima za čuvanje vakcina, već i o ostalim delovima – paletama za transport u avionima, vozilima kojima se ona prevozi do lokalnih skladišta, ali i o motociklima i osobama koje ih raznose direktno do članova lokalnih zajednica. Sve to mora besprekorno da funcioniše”, objašnjava on.

Nastojeći da istraži mogućnost procene sredstava za čuvanje vakcina na hladnom, koji će omogućiti realizaciju ovakvog velikog projekta, profesor Peters je več razgovarao sa globalnim kompanijama koje proizvode hranu i piće.

Ko je prvi u redu za vakcinisanje?

Doktor Čarli Veler, šef Odeljenja za vakcinisanje pri britanskom “Wellcome Trust “ kaže da će zemlje morati da postave neka otvorena pitanja: “Kome je ova vakcina potrebna? Koje su grupe najrizičnije? Ko ima prioritet?”

“Prilično smo sigurni da će se prvobitne zalihe vakcina brzo potrošiti, pa ćemo morati da donosimo neke teške odluke”, kaže on.

Dr Veler smatra da će ključni biti veliki zdravstveni sistemi, čiji zdravstveni radnici poseduju optimalne tehničke veštine vakcinisanja ciljnih grupa.

Svi naučnici su složni u mišljenju da će se neka vrsta delotvorne vakcine na kraju otkriti, ali mnogi među njima kažu i da noćima ne spavaju razmišljajući o razmerima onoga što će trebati  da se preduzme da bi ona stigla do tako velikog broja ljudi u celom svetu.

Izvor

Show More

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Back to top button
Close
Close