kniževnostkultura

Francuska: Da li je budalaština pokretač historije?

Grupa francuskih historičara upravo je objavila istraživanje 'Opća historija budalaštine'

Nataša Jokić

U Francuskoj su brojni oni koji lupaju šakom o sto. Po njima država, “sa pandemijom ili bez nje”, nije ta koja ima apsolutno sva prava. “Protiv maski, protiv policijskog nasilja, reformi: svet posle korona virusa revoltiran je više nego ikada ranije. Ipak, iako je revolt majka svih revolucija, on je, takođe, taj koji je omogućio nastanak nacističkog varvarstva i nepravde. Problem sa revoltom je što on čak i kada je opravdan – nikada nije dobar savetnik”, pišu francuski mediji.

Na prvoj strani nedeljnik Marianne najavljuje temu broja: “Revoltirani iz drugog talasa”. List konstatuje da su otprilike svi koji su pretili da će prekršiti zdravstvena pravila ipak ispoštovali zakon. Mada i dalje nastavljaju da misle sve najgore o svim tim zabranama.

“Strah od virusa za sada je najjači. Prevagnuće pokušaj da bolnička odelenja za intenzivnu negu ne budu ponovo prepuna. Međutim, plaćanje ekonomske cene samo je odloženo finansijskim inekcijama iz ‘plana obnove’. Sve dok demokratsko pitanje ne bude rešeno, sve dok građani ne budu smatrani za odrasle ljude, sve dok se nejednakost bude razvijala među stanovništvom podeljenim u ‘svoja’ naselja, što govori da je država napustila svoje regulacije, sve dotle dakle Francuska će biti u opasnosti od virusa smrtnosnijeg nego što je korona: od haosa”, piše nedeljnik Marianne.

Portreti sedam vrsta pobunjenika

U tematskom bloku o korona-revoltu autori nedeljnika potpisuju “portrete” sedam vrsta pobunjenika. Ilustrator ih je prikazao u obliku špila karata. Najozbiljniju grupu pobunjenika čine oni koji su nazvani “ustaju rano, idu na spavanje kasno”. Na njihovoj karti vidimo prilično “zarozanu” i umornu žensku figuru, koja drži transparent sa natpisom “radnja ostaje otvorena između talasa”. Ona je simbol 75.000 restorana, 3.000 diskoteka i 40.000 kafića koji su morali da se zatvore u vreme pandemije i potpunog ograničenja kretanja. Nova zdravstvena ograničenja, koja ih obavezuju na zatvaranje već u 22:00 časa, “mogla bi da dokrajče ovaj sektor, u kome je pre epidemije radilo million ljudi”.

Tu je i karta onih “baš me briga”. Za njih zdravstvene mere su za “starce”. “Videli ste sve one koji se guraju po gradovima, i to bez maske. A nama zabranjuju rave-žurke”. Svoju kartu imaju i “mladi intelektualci”, koji posluju preko kompjutera. “Sužavanjem ličnih sloboda, sada plaćamo cenu smanjivanja budžeta za zdravstvo”, kažu oni.

Krajem nedelje predsednik Emmanuel Macron održao je dugo najavljivani govor o “separatizmima”.

“Sve do predsednika Macrona nijedan francuski predsednik nije upotrevbljavao reč ‘separatizam’ da bi obeležio jednu religiju. Njegovi prethodnici radije su upotrebljavali izraz ‘grupisanje’. Ranije se govorilo o separatizmima Korzikanaca, Baska, Bretonaca… Macron daje drugi smisao tom izrazu: danas je taj smisao verski, ili, preciznije rečeno, odnosi se na islamizam”, objasnio je za levičarski pariski dnevnik L’Humanité Damon Mayafre, lingvista i istoričar iz istraživačkog centra CNRS.

Ko obara republikansko uređenje?

Atmosferu uoči ovog predsednikovog govora obeležilo je “otvaranje rana”, kada je prethodno, 25. septembra, jedan mladi Pakistanac, kojeg su francuske vlasti registrovale kao maloletnika i davale mu socijalnu pomoć, nožem teško ranio dvoje ljudi. Desilo se to ispred zgrade u kojoj se nekada nalazila redakcija satiričnog nedeljnika Charlie Hebdo, čiji su članovi redakcije pobijeni u terorističkom napadu u januaru 2015. godine.

“Postoji u radikalnom islamu ambicija da se stvori paralelni poredak i upostavi kontrola … Postoji radikalni islam, koji vodi ka obaranju republikanskog uređenja”, rekao je francuski predsednik i najavio niz zakonskih i drugih mera kako bi se “uspostavila kontrola”.

Kontrola zaposlenih u javnim službama, obaveznih po zakonu laičke Republike, da budu neutralni i bez spoljnih znakova veroispovesti, koja je strogo lična stvar. Kontrola izvora finansiranja verskih udruženja i kontrola kućnog obrazovanja dece ili u verskim školama. Privatne škole moraće, kako zakon propisuje, da poštuju zajedničku bazu školskog programa.

Konzervativni pariski dnevnik Figaro doneo je na prvoj strani izveštaj o predsednikovom govoru naslovljen: “Macron odlučan u odnosu na radikalni islam”. List ocenjuje da je predsednik “jasan i odlučan”, a predsednikov govor u podnaslovu opisuje kao “plan za bitku”: “neutralnost u u javnoj službi, obaveza za sva udruženja da potpišu povelju o laicizmu … i najava nacrta novog zakona 9 decembra”.

Emmanuel Macron u zamci separatizma

Takođe, desni ekonomski dnevnik L’Opinion najavljuje: “Separatizam: Macron u buretu baruta”.

Regionalni dnevnik DNA (Dérnières Nouvelles d’Alsace) donosi naslov: “Islamizam: Radikalni Macron”.

Dnevnik Libération, blizak levom centru, na prvoj strani objavljuje samo jedan naslov: “Macron u zamci separatizma: Boriti se protiv radikalnog islama a da se pri tom ne stigmatizira zajednica muslimana…”. Libération vidi predsednika kao nekoga ko hoda po “ivici”, čije mere bi mogle da dovedu do cepanja društva, uključujući njegov sopstveni politički tabor.

Sasvim levo orjentisani Humanité (bivši list Komunističke partije Francuske) donosi istim povodom na prvoj strani naslov – poruku: “Nepodnošljivi separatizam… bogatih”. Analitičar ovog dnevnika smatra da predsednik najavljuje pripremanje tla za izbore 2022. godine, pripisujući mu da želi da na političkoj sceni želi da ostane “nasamo” sa krajnjom desnicom (nekadašnji Nacionalni front).

List prenosi komentar politikologa Jeromea Fourqueta, koji primećuje da u predsednikovom govoru “nema ni reči o onima koji su sve dublje i dublje u secesionizmu, a to su najbogatiji. Oni dovode u pitanje ono što je zajedničko svima u Republici – društvena solidarnost.”

‘Biti budala ima svojih prednosti’

Otelotvorenje separatizma su kvartovi za vrlo bogate i za vrlo siromašne, koji su sve izolovaniji, podseća Humanité i citira Fourqueta: “Društveno-ekonomske nejedankosti između vrlo bogatih i vrlo siromašnih materijalizuju se u sve izolovanijim kvartovima. Za razliku od navodnih getoa imigranata, koji ne nastaju zbog volje onih koji u njima žive, već zbog visokih cena stanova na drugim mestima, upravo su najbogatiji ti koji neguju prostorno odvajanje. Jedan deo elite prihvatio je logiku autonomizacije i separatizam u odnosu na ostatak društva.”

List citira rezultate istraživanja Odoxa Dentsu Consulting: 48 odsto Francuza misle da bi novi zakon, koji je najavio predsednik Republike, mogao da unese još dublje podele u društvo.

Oni koji slušaju stanicu javnog servisa Radio France Culture mogli su da se odmore od svih ovih teških tema i opuste se uz emisiju posvećenu knjizi: “Opšta istorija budalaštine” (od neolita do naših dana) grupe autora, pod upravom Jean Francois Marmiona.

Na pitanja Marmiona da li je budalaština neodvojiva od nastanka naših civilizacija, da li je ona, u neku ruku, pokretač istorije, Steven Pinker, lingvista i profesor psihologije na Univeriztetu Harvard, odgovorio je da biti budala ima svojih prednosti, kao i svojih mana.

“Prednost [budale] je da oseća veliko samopouzdanje, da želi vlast, da traži pravo na tuđe. Budale su često vrlo popularne i lako nalaze seksualne partnere… Nezgodno je što povređuju mnogo ljudi, koji onda mogu da ujedine svoje napore da bi ih svrgli”, rekao je Pinker.

Izvor

Show More

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Back to top button
Close
Close