politika

Srbija poslije Đinđića – povratak iz budućnosti

Gdje je danas Đinđićeva Srbija i šta je danas Srbiji Đinđić? Lijepa uspomena, mit, ili neostvareni san i nedohodani korak do Evrope?

Velimir Ilić

Gde je danas Đinđićeva Srbija i šta je danas Srbiji Đinđić? Lepa uspomena? Mit? Neostvareni san i nedohodani korak do Evrope? Neshvaćeni reformator koga je pre stigao metak nego što je on stigao u budućnost u kojoj je zakazao sastanak Srbiji, sastanak na koji i Srbija kasni već skoro dve decenije?
“Atentat na Zorana jedna je velika crna tačka u srpskoj istoriji, kada je duboko povređen proces demokratizacije Srbije koji je on počeo dve i po godine pre ubistva kojim je taj proces, praktično, zaustavljen. Nakon godinu dana proces je oslabio, a već pet-šest godina posle toga smo imali kontrarevoluciju na delu”, kaže predsednik Nove stranke Zoran Živković, jedan od Đinđićevih dugogodišnjih bliskih saradnika i čovek koji je posle atentata godinu dana vodio Vladu Srbije.

Naglašavajući da su “za sve velike istorijske događaje u jednom društvu i jednoj državi neophodni veliki ljudi”, Živković smatra da je gubitak Zorana Đinđića u Srbiji “apsolutno dokaz kako bez velikih ljudi teško mogu da se naprave reforme i okonča tranzicija”.

Nekadašnji predsednik Demokratske stranke (DS) i čovek kojeg je Đinđić 1994. godine, praktično, skinuo sa čela demokrata i preuzeo stranku, Dragoljub Mićunović, tvrdi, pak, kako mu je danas “malo tužno” kad pogleda “gde smo i čemu smo se nadali u prošlom veku – i kasnije, u vreme promena i vlade koju je Đinđić vodio – i kako nismo napravili neke korake unapred”.
“Zato je srpsko političko društvo ponovo tamo gde je i bilo – opet imamo sukobe, mržnje, litije, proteste… Desilo nam se to jer nismo uvek uspeli da nađemo prave odgovore”, tvrdi Mićunović.

‘Miloševićevi i Šešeljevi omladinci’
Živkovićev pogled na (ne)izvučene pouke je sličan, samo ga drugačije objašnjava nego Mićunović.

“Danas je u Srbiji vlast koja je bila u kolevci i možda prohodala tih ’90-ih. To su sve Miloševićevi i Šešeljevi omladinci. Sa te strane gledano, ništa se nije promenilo – institucije su i dalje igračka autokrata, a pravosuđe, policija i vojska su, takođe, pod upravom jednog čoveka, jedne oligarhije ili jedne mafije. Srbija jeste danas u nešto boljem položaju jer se i ceo svet malo pomerio napred u ekonomskom smislu, ali je i dalje na začelju Evrope i po ekonomskom razvoju i po ljudskim slobodama, po onome što bi moglo da kreira budućnost u ovoj zemlji”, smatra Živković.
Zoran Živković tvrdi kako je “Srbija tek nakon Đinđićevog ubistva shvatila koga je izgubila”, a da se današnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić uzalud pokušava nametnuti kao reformator poput Đinđića, svojatanjem njegovih progresivnih ideja.

“Vučić je čovek koji se hvali da je bio toliko srećan kad je Zoran ubijen da je morao da se napije zbog toga. Sada, kad Zorana nema, u njemu više ne vidi protivnika već pokušava da ga zloupotrebi, ali je svako poređenje potpuno besmisleno. Oštro sam se posvađao sa nekim ljudima koji su, igrom slučaja, bili oko Zorana, a dozvolili su sebi da Vučića porede s njim. To je bezobrazluk najvišeg nivoa”, navodi Živković.

On inistira kako “nema nikakve sličnosti između Đinđića i Vučića – ni po naraciji, ni po rezultatima”.

“Dakle, Zoran nije lagao narod, zato i nije bio popularan. Sve ono što je rečeno i urađeno i pre 5. i posle 5. oktobra do 12. marta, bila je istina – nekad lepa, ali obično surova, jer bez takve analize nije moguće raditi ozbiljne reforme. A ovo što sad radi Vučić je svakodnevna laž, prevara do prevare, ponovna kriminalizacija društva, banalizovanje, visok nivo duhovne prostitucije i u medijima i sa lažnim diplomama, sa svim aferama koje obeležavaju poslednjih sedam osam godina u Srbiji”, poredi Živković Đinđićev i Vučićev period na vlasti…

Izvor

Show More

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Back to top button
Close
Close